latinica
   

 

БЕЗ ЖЕНЕ И ЉУБАВИ ЊЕНЕ НЕМА НИ ЉЕПОТЕ
ОВОЗЕМАЉСКОГ ЖИВОТА


Не припадам онима који мисле, а чак и гласно говоре да је жена предодређена за неке другоразредне послове у људском роду, да ју је Бог направио да рађа, да је мање способна од мушкарца и да јој се не могу повјерити многе ствари и послови у људскојделатности. Напротив, истражујући женске душе и пишући о женама – вриједним домаћицама, мудрим, скоро стогодишњим, сељанкама, љекаркама, докторима наука, државницама, наставницама, професорима, хуманитаркама, женама што су раме уз раме са мушкарцем –јуначинама битисале тамо гдје се на фронтовима људска слобода и људски живот бранио, директорима, вриједним радницама и заводницама, дошао сам до закључка – да душа жене није истражена и зато се одлучих, да направим збир прича о феномену жена, под насловом „Женске душе“.


И на политичким зборовима, 1975. године у Штрпцима, жене су биле у првим редовима.


Женама су својствена нека сазнања и предности за које су мушкарци остали ускраћени. Узмимо, само, ону народну али истиниту „Жена на себи држи три ћошка куће, а мужа само један“. Поставља се питање: шта би било кад би било обрнуто? Да ли би тада ђеца на вријеме имала све дневне оброке у исхрани,не само ђеца него и сви одрасли чланови породице, да ли би ђеца била уредна у чистом руху, да ли би стан и кућа били уредни и препуни цвијећа, да ли би се родитељи, кумови и пријатељи дочекивали пуном трпезом, једноставно – да мушкарац у кући ради све послове што их ради жена, која, свакодневно, са мужем одлази на посао у установу или неко производно предузеће, да на градилишту управља тешким машинама, вози градски трамвај или тутња у даљине као возовођа?

У посјети црквама, 1998, у његовању духовне културе, жене предњаче у односу на мушки род.


Да одмах признамо: не би! Јер, ми, мушкарци, нисмо толико вриједни и окретни као жене и теже се сналазимо у времену и простору, посебно кућним пословима, које понекад радимо, када је жена болна.
Жена упорним радом у науци, али у исто вријеме не запостављајући послове у кући и породици, осваја титулу доктора наука, успјешно води домаћинство, рађа и одгаја ђецу, али обавља и дужности директора предузећа, школе или декана факултета или ректора универзитета. Завирите у дневнике у школама и индексе на факултетима: да ли је више одликаша жена или мушкараца? Жена, признајмо то за сва времена!
А код нас, мушкараца, када се одабере докторска теза и почне припрема науковања, тад муж мало шта ради у породици. Исти случај је и са његовим избором за директора предузећа. школе. на дужност декана факултета или ректора универзитета. Будући да тада, скоро, ништа или врло мало ради у породици, више банчи по банкетима и уз то га вози лићни возач, а за мандата, посебно кад удупла, стигне да својој жени, за свој ћеиф пронађе и замјеницу.
Када смо већ код љубави и њежности у породици: шта ли то ђеца најприје изговоре: мам или тата? Погледајте ђечије искрене загрљаје у наручју мајке или оца и закључите сами: кога је природа наградила а кога је за њежност осакатила?
Читајући „Женске душе“, поштовани читаоче, ви се можете сложитиили не сложити са мојим закључивањем. Или једно, или друго, из ваше душе? Зашто да не? Па зар различитости не чине љепоту живљења у људском роду?
Када је већ тако, зашто не рећи, да жена када воли мушкарца, воли га до неба, а када га мрзи, мрзи га до отрова, који му путем чаја или рујна вина смјешта у желудац, на дуге стазе с циљем уништења.

СПКД „Просвјета“ Прњавор, од 2002. године, од када је умјетнички руководилац овог друштва Бранко Милишић, развило је сарадњу са КУД из 20 градова Републике Српске, БиХ, Македоније, Црне Горе и земља Европе. Ово је фотос са наступа на Годишњем концерту одржаном у Прњавору 2010. године.


Због жена – изразитих љепотица и заводница, почињали су ратови и то од појаве организованих заједница до модерних дањашњих времена. Често су женске душе прије прекидале ратове од мушкараца војсковођа. Ту моћ само је женама дао драги Бог, као што им је већ дао моћ да се радују рађању ђеце. Можда су ту баш ово двоје у узрочно-посљедичној вези, јер мајчина ђеца страдају у рату и већина мајки због тога цијелога живота носи црне мараме.


Љепушкасте сестре близанкиње, вриједне чланице фолклорног ансамбла СПКД „Просвјета“ Прњавор, студенткиње Тања и Сања Моравац, у народној ношњи прњаворског подручја.

Останимо зато вјечно у подручју љубави, јер љубав смирује душу љепотом женске душе, а ко љубав води нема кад да мрзи, јер љубав у тоталитету ангажује душу у мирису женског тијела, а тај чудновати чаробни мирис свако женско тијело има различит, па је у томе суштина љепоте и чари жене.
О женским душама, љепоти тијела и њежности женских срца, пјесници су људском роду подарили своје поетско стваралаштво. Након што вам сада у ум дођу великани – писци пјесама о женама, молим да, заједнички, анализирамо једну од мојих пјесама, коју сам у име свих мушких душа, посветио женама:

МОЛБА БЕЗ МОЛБЕ
Ако бих неку жену
из мојих загрљаја
молио да ћути,
то тебе не бих молио.
Не бих те молио,
јер си ти једина позвана
да причаш о искреној љубави.
о љубави у којој су
моје и твоје усне
поплочале сваки дио
мога и твога тијела.
За такву љубав једино молим
мјесец са морског жала,
чемпресе са морских обала,
молим да ћуте,
јер хоћу да слушам твој глас.

То је оно што јесте, а још много тога јесте у нашим мушким душама тајновито, када је ријеч о женама. Зар нисте били у прилици да тражите опроштај за гријех учињен према женској души. Јесте, признајте, јер мушкарци су већи грешници од жена!
Без жене и љубави њене, нема ни љепоте овоемаљског живљења. Тој љепоти љубави и жени, на крају, дарујем и овај мој почетак једне пјесме:

Нема ништа опојније
од мириса пласта сијена,
женског тијела,
коме чари даје
свјетлост мјесечине.

Предговарати о женама и књижевном пројекту „Женске душе“ а не нагласити да је жена посебна магија, посебан еликсир, јер те полако опија, баш као вино, било би мањкаво казивање о жени. Жена је једноставно жена и остаје недоречена. Жена се чува пољупцима, а вино у бутељама под гљивиним чеповима. Пољубац не дозвољава жени да утече, јер се жена увијек враћа њежним загрљајима и пољупцима, а гљивин чеп не да вину да се квари.

Прњавор,
јуна 2000. године


аутор
Недељко Санчанин