latinica
   
   

 

ПОСМАТРАЧ СВИЈЕТА КРОЗ ЛИРСКУ
ТРАНСФОРМАЦИЈУ


Извод из рецензије пјесничких остварења Недељка (Милована) Санчанина
У подручју поезије, са по више пјесама, до сада је Недељко М. Санчанин своје пјесме објевио у 11 заједничких збирки поезије.


Прво се представио у збирци „ Ватре у равници“ у издању књижевне заједнице Србије (1980), „Таласи Кестенграда“ – Књижевна заједница „Васо Пелагић“ Бања Лука (1999), „Љубавна поезија пјесника Републике Српске“ – Савез књижевника Југославије (2000), Панорама савремених српских пјесника – „Они су обележили ово време“ –савез књижевника Србије и Црне Горе – Подружница за Републику Српску (2002), „Таласи Кестенграда 2“ – Српски књижевни клуб „Таласи“ Прњавор и Књижевна заједница „Васо Пелагић“ Бања Лука (2003). Пјесме су му преведене на италијански и њемачки језик. Пише осврте и рецензентске приказе на поетска и прозна ђела у књижевности.
„Оно што карактерише пјесничко стваралаштво Недељка М. Санчанина може се сажети у једној реченици: посматрач свијета кроз лирску трансформацију“.

Пјеснички сусрети 2004. године, Спомен црква на Вучијаку


Једна од основних карактеристика лирског стварања је непосредно пјесничко обликовање емотивног стања без уношења неког нарочитог догађаја. Лирика изражава објективни доживљај пјесников, лично осјећање, личне рефлексије и реакције на спољни свијет.
Ако бисмо пјесме Недељка М. Санчанина посматрали кроз ову теоријску призму, лако долазимо до закључка да је аутор приврженик чистог лиризма.



Публика је са великом пажњом пратила извођење 10 кореографија на Годишњем концерту СПКД „Просвјета“ прњавор 2010. године.

Догађаји у пјесмама су више повод, него што представљају главни мотив. Међутим, осјечања која нам исказује Недељко М. Санчанин у својим пјесмама нису само његова. Кроз ликску трансформацију, успијева то доста добро, он исказује осјећања већег скупа, па захваљујући умјетничко-обликованом карактеру његове пјесме, стиче се утисак заједничке емотивности. И што је пјесник више заједнички то је његово стваралаштво хуманије. То је само доказ да аутор одговорно прилази књижевном стваралаштву и, што је битније, осмишљава своја осјећања не марећи много за устаљене форме исказивања, трудећи се да у том раду дода нешто своје, нешто ново. У том правцу би ваљало и да настави у пјесничком стваралаштву продубљујући метафоричне и лексичке ревире.“


Књижевна едиција „Путокази“
„Ватре у равници“


Рецезенти:
Јелена Б. Цветковић, књижевни критичар
Миодраг Б. Шијаковић, књижевник
Светислав Н. Добријевић, професор

ПЈЕСНИК У ВРЕМЕНУ
(Над монографијом „Људи у времену“ Недељка Санчанина)

Између новинских текстова и фотографија обимне монографије „Људи у времену“ познатог и признатог журналисте Недељка Санчанина, препличу се још неке, садржајно, сасвим другачије странице које, такође, чине стваралачки корпус овог вишедеценијског свједока времена.

Женска изворна група „Просвјете“, Прњавор са наступа на годишњем концерту 2010. године у Прњавору; Фолклорни ансамбли и мјешовити музички оркестар „Просвјете“ наступали су у Аустрији, у гостима код Српског културног клуба из Гмуцена, 2006. године

Самосвојан али увијек одговоран друштву за свако новинско слово, аутор је од ране младости, правио излете у поезију, одмора или лијека ради, публикујући стихове стидљиво – ту и тамо, при том не чинећи никакав гријех према новинарском кодексу. Можда се могло више остварити на та два, паралелна колосјека у минулом времену, али озбиљност посла з ахљеб насушни, очито је превагнула у корист новинара. Ипак, из своје литерарне радионице, Недељко је пажљиво издвојио искључиво љубавне пјесме и укомпоновао их, попут букета, на сваких четрдесетак страница нове књиге. Оне су ,мали,мили, предах читаоцу између новинских чланака, а ради се о тридесетак лирских пјесама. Да их је слагао у низу једну за другом можда бисмо имали цјеловитији увид, односно доживљај његове поетике у овим корицама, али не и исти, освјежавајући, ефекат: овђе су се пјесме распршиле у благоокрепљујуће седативе разбијајучи љепотом монотонију тежих привредних и друштвено-политичких тема, које, квантитетом, никако не умањују афирмацију аутора као пјесника у времену. Напротив. Он је ту био и остао скроман и ненаметљив.
Пјесме су му љубавне, ране и позне, увијек огрнуте природом у којој је жена само један цвијет. Заљубљени глас не умије да лаже ни када склизне с путање, кад се због ситног гријеха искрено пати и каје.
Санчанин је лирик до смрти, опијен љубављу која искрено траје само ријетким срећницима.
Очигледно је Санчанин своју перцепцију живљљења успјешно остварио кроз овај вид стваралаштва, због чега су , лирске странице, љепши дио ове монографије.
Надам се да ће се мом увјерењу приклонити не само аутор већ и бројни читаоци.

Бања Лука, мај 2006. године


Стевка Козић – Прерадовић
књижевница и књижевни критичар

В О Л И М
Волим плаветнило овог неба
јер си ти под његовим сводом.

Волим топлину сунца,
што ме грије топлином
погледа твога ока,
и топлином твојих пољубаца.

Волим на овоме свијету
све што је твоје,
и жеља ми је да буде моје.

Недељко М. САНЧАНИН

М И Р И С

Када будем у прилици,
да постанем аутор
најегзотичнијег мириса на свијету;
Саставићу хиљаде цвјетова
са Јадранске обале,
са мирисом твог тијела.

Назвачу тај мирис, мирисом „Руже љубави“,
коју ти поклањам,
да се у старости
сјетиш своје младости.

Недељко М. САНЧАНИН

ВРАЋАМ ТИ

Враћам ти бресеквине цвјетове што их узе
де се окитим за свечаност прољећа.
Враћам ти снове с надоласком оркана у ноћи.

Враћам ти пчеле што сиђоше са бресквиних грана,
Враћам ти вријеме и сате,
да више никад не мислим на те.

Враћам ти њежност
да се сјетиш наших састанака.
Враћам ти све што узех
и што ти дадох.

Недељко М. САНЧАНИН

ЖЕНА

Жена је жена,
Ал ни једна није
као она.

Љепоту тијела
искреност душе,
нема ни једна жена
као што има ОНА.

Ах, људи, да спознате
душу и тијело те жене,
И ви бисте рекли;
Жена је жена
Ал ни једна није као ОНА.

Недељко М. САНЧАНИН

ЈЕДНА РУЖА

Садржај наших састанак
тјераће ме да ми долазиш
и онда кад ме не буде.

На споменик са мојим именом
доноси само по једну ружу.
Једна ружа нек те подсјећа,
да си била вољенија више
од иједне жене из мојих загрљаја.

Недељко М. САНЧАНИН

 

ЉУБАВНИ МИРИСИ

Два мириса постоје на свијету,
Што везују љубав започету.
У прољеће када шљива цвате,
Љубавни ме јади обухвате.

Тада се сјетим крошње џанарике,
И љубави наше превелике.
И у љету када липа цвјета,
љубавна ме обузме сјета.

Два мириса с прољећа и љета,
Џанарике из наших шљивика,
И у љету мирис липе са градских видика
Сјећања су на наше заклетве,
И љубави давно започете.

Недељко М. САНЧАНИН
(септембра, 2010. године)

 

 

УКРИНСКЕ ЉУБАВИ

Ништа љепше од Укрине ријеке,
У њедрима њеним љубав започете.
Кад процвату купалишта њена,
Са љепотом ђевојачких тијела,
Тад ти драга васиона цијела.

У љепоти дрвећа и цвијећа,
Што Укринске обале заките,
Тад цвјетају љубави скровите.
Крију врбе, крију и зовике,
Те Укринске љубавне узвике!

Односе их Укрински брзаци,
Све до Саве, Дунава и мора,
Укрина се рад љубави сачувати мора.

Недељко М. САНЧАНИН
(августа, 2010. године)